БЕЗ ПАМЕТИ

Posted by Анђелко Заблаћански

Који ме то глас гони
Да снове у јави тражим
Која ме звезда води
Кад јаву сновима бришем
А знам
Да све је тек игра речи
Речи без памети
И само тренутак сјаја
Пред тренуцима обичног заборава
Јер ни имена ни лика
Нећу моћи да се сетим
Кад из тишине и безнађа ме
Нека, слична овој, умиљатост прене

This entry was posted on 7.6.09 at 12:48 . You can follow any responses to this entry through the comments feed .

0 коментара

Постави коментар

<< Новији пост

Старији пост >>

Мисао дана:

Оно што знам - захваљујем свом незнању.
Саша Гитри

МОЈА НОВА ЗБИРКА ПЕСАМА

књигу можете поручити путем мејла: poetryaz@hotmail.com цена: 320 дин + птт

Поздрав поезији

Поезија је торба пуна невидљивих сувенира.

Поезија је премештање сандука илузија везаних ременом чињеница.

Поезија је постизање синтезе зумбула и бисквита.

Карл Сандберг

Архива блога:

▼ 2009 (95)

► децембар (6)

ЈЕСЕЊА ЧЕЖЊА

О ЉУБАВИ

РАЗОЧАРАН

ПОЕТА

ОПСЕНА

ВАВЕДЕЊСКА НОЋ

► новембар (4)

У СМИРАЈ ЛЕТА

ЈА

ПРИВИЂЕЊЕ

САМО ПЕСМА

► октобар (6)

НЕУМЕЋЕ СРЕЋЕ

ПОЕЗИЈА

ГРЕХ

МИРИС ЈЕСЕНИ

НОЋ

ОСМЕХ

► септембар (8)

ПУТ

НЕДОСТИЖНА

ПОНОЋНА ПЕСМА

ЧЕКАЛИЦА

САН У ЈАВИ

ИЗГУБЉЕНЕ ЗОРЕ

УТОЧИШТЕ

ПУТНИК

► август (6)

НАША НОЋ

УПЛАШЕНА

ПРЕЋУТКИВАЊЕ

ГРЕХ И ЧЕЖЊА

УКРАДЕНИ ОСМЕХ

ЉУБАВНА МУЗИКА

► јул (7)

КЛОНУЋЕ

У СНУ СТРАХ

УМОРНА ЧЕЖЊА

ТРАЖЕЋИ ОСМЕХ

БЕЗОБРАЗНО

ЛЕТЊИ САН

УШЋЕ

▼ јун (9)

НЕСАНИЦА СНА

ВАРАЊЕ ЈАВЕ

МОЈА ЈЕСЕН И ТВОЈЕ ПРОЛЕЋЕ

СПАСЕЊЕ

ПОРАЗ ПОБЕДНИКА

БЕЗ ПАМЕТИ

ЧИСТ САН

КАСНО

СЕНКЕ УСПОМЕНА

► мај (12)

НОЋ СЕЋАЊА

ИЗВАН МЕНЕ

РАЈСКА НОЋ

ПОЉУПЦИ

► април (31)

► март (6)

Основни подаци о мени:

Анђелко Заблаћански

Рођен сам 4. децембра 1959. године у Глушцима код Богатића. Основну школу завршио сам у родном месту, средњу техничку у Сремској Митровици, а студирао у Новом Саду, али због тешке саобраћајне несреће (1982) све прекидам и себе проналазим у писању. Поезију, афоризме и кратке приче пишем дуго, али сам ретко објављивао (Круг, Експрес, Политика, Шабачки гласник...). Песмама сам заступљен у неколико зборника и антологија (Шумадијске метафоре, Антологија песништва Шапчана и Подрињаца...), а као афористичар у зборницима и лексиконима (Ко је ко у нашем хумору и сатири, Књига угурсуза, Извајане мисли...) Објавио сам самосталне збирке песама: Рам за слике из снова (1992), Игра сенки (2004), Птица на прозору (2007), Сан напукле јаве (2009), и једну самосталну збирку афоризама Палацање (2006). На 21. Шумадијским метафорама (2008), у категорији кратке приче, добио сам прву награду за приповетку Везирове сузе. Живим и стварам у Глушцима.

Прикажи мој комплетан профил

Читаоци

Belgrade

Песме и афоризме написао је:

Анђелко Заблаћански

Афоризам дана:

Празници постоје због сиромаха.
Да се увере да је месо јестиво.
А. З.

МОЈИ ЛИНКОВИ

Мој поетски сајт: ПОЕЗИЈА ДУБИНЕ

Мој поетски блог: ПОЕТА И ПОЕЗИЈА

Моја збирка песама: ПТИЦА НА ПРОЗОРУ

Сајт за поезију: ПОЕТА БГ

Блог: ТРАГОВИ

Е - часпоис: НОСОРОГ

Мој E - mail:

poetryaz@hotmail.com

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ТИШИНЕ

12.10.година било која.
Сунце се сваког јутра рађа, доноси нешто ново, бар нови дан, и тако котрља сате, дане, године. Пролази живот, и гомила сећања, тањи наду, замагљује и гаси снове.
Баш је све то једно велико срање, а опет се живи. Неко то срање ни не примећује, већ им се чини да је мед и млеко. Благо њима – све смрди, а њима мирише. Сањалицама ни руже не миришу кад их јава из сна тргне. А живот није сан. Сан је тек трен заборава, тек удах да нас смрад не угуши.
А сунце сваког јутра излази.

13.10.
Ћутим. Више ни не слутим. Ни снове не тражим – нит ме они зову. Ни сузе, ни вриска, ни ветра, ни сунца. Само густа тама... У оку, у грлу, у сећању, у нади, у лишћу што шушти.

16.10.
Ево, као да сам са друге планете, зачаран, заробљен у овој кући, у овом свету. Изгубљен међу људима, обичним и онима што се интелектуалцима зову. Ови први, не разумеју моје духовне потребе, а други, моје трагање за обичним, за праисконским делом себе. А ни себе не разумем – чему потреба, чему трагање, кад лишен сам свега? Помислих, можда због сна, због жеље да сном покријем сурову јаву, свакодневно понижавање душе и тела, кад оно – ни сан није сан. И он има своје лимите, малограђанска нормативна акта, и не смеш баш све да их желиш. Значи – узалуд.
Али, заробљен сам у свом Сну.

18.10.
Кад све се смири, кад умре нада, кад жеље избледе, а снове јава избрише, кад рука на груди клоне, остаће сећање само у благом, једва приметном смешку, и мутне очи што у даљини један поглед траже. О, Боже, да ли ће га икад наћи, или тек у Вечности сачекати? Или, једино, вечно га се сећати?

21.10.
Да ли ћу икад више бити бар делић негдашњег, помало насмејаног, помало духовитог, понекад животног, онога који сад нема ни ч од Човека?
Не верујем. Више ни с ким не причам. Немам с ким и немам шта. Ћутим са свима, ћутим о свему. Ништа не читам. Више ништа и не пишем. Мисли немам. Лежим и буљим. Плафон је леп пејсаж.

25.10.
Да ћутим – могу. Могу или морам? Да ћутим – и морам и могу, без обзира колико то било тешко, без обзира колико болело. Да ћутим – пристајем, ево, до краја овог бедног живота. Да ћутим могу и кад бујица чежње ми притисне срце. Да ћутим могу, јер и други ћуте. И, ево – ћутим. Ах, да ли баш заувек могу?

12.11.
Не могу. Нећу. Ево је.

Бездно

Шта ми то у глави звони
Кад нису мисли водиље
И по сву ноћ ме прогони
Бездно као окриље.

То истина је болна, љута
Испијени жуч и нада
Као понор и крај пута
То су звона дугог пада.

И звоне звона луда
У глави, души, билу
Да бежим немам куда
Бездно ме љуља у крилу.

Бројач посета:

Free Blog Hit Counter

Да ли сте посетили сајт ПОЕЗИЈА ДУБИНЕ

РАМ ЗА СНОВЕ - ПОЕЗИЈА -

БЕЗ ПАМЕТИ

0 коментара

Постави коментар

Мисао дана:

МОЈА НОВА ЗБИРКА ПЕСАМА

Поздрав поезији

Архива блога:

Основни подаци о мени:

Читаоци

Belgrade

Песме и афоризме написао је:

Афоризам дана:

МОЈИ ЛИНКОВИ

Мој E - mail:

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ТИШИНЕ

Бројач посета:

Да ли сте посетили сајт ПОЕЗИЈА ДУБИНЕ