Отворише се тешка врата
Шкрипећег дана
У зачараном кругу битисања
Сна чистог

И у собу од папира
Ненаписаних поема и сонета
Донесе воњ ћутања
Помешан с мирисом песме

У трептају ока стале све слике
Даљине плаветне
И бљесак муње у шуму речи
Заборављених у мноштву празнине
Што лута
Од откуцаја срца до осмеха
Од разбибриге до суштине

И сву ноћ потроших
У трагању за обичним словом

Не нађох ништа – нигде
Ни у жени далекој сетној
Ни у себи
Ни у светлу – ни у тами
Ни у сну – ни на јави

И тек кад се тешка врата затворише
Све нађох испод отирача.